Islam: ljubav i tolerancija

Bog je Svjetlost nebesa i Zemlje! Primjer svjetla Njegova je kao udubina, u njoj svjetiljka, svjetiljka u staklu, staklo - kao da je ono zvijezda blistava; pali se od drveta blagoslovljenog, masline, ni istočne, ni zapadne. Gotovo da ulje njegovo zasija, a da ga vatra ne dotakne. Svjetlost nad svjetlošću! Bog vodi svjetlu svom koga hoće i Bog navodi primjere ljudima; a Bog je o svakoj stvari Znalac.(Kur'an)

'Islam, religija tolerancije, visoko ceni čovekovu dušu, a napad na nedužna ljudska bića smatra teškim grehom...
Islam muslimanu uopšte ne dozovoljava da ubija nedužne i bespomoćne'. Šejh Jusuf al-Karadavi, muslimanski teolog, Doha, Katar
'Napadati nedužne ljude nije hrabrost, to je glupo i biće kažnjeno kada dođe Sudnji dan. Nije hrabrost napadati nedužnu decu, žene i civile. Hrabrost je štititi slobodu; hrabrost je braniti sebe, a ne napadati'. Šejh Mohamed Sajed al-Tantavi, džamija i univerzitet Al-Azhar, Kairo, Egipat


'Napadi ovakvih razmera zaista su gnusni i zaslužuju svaku osudu. Ko god da ih je izveo, nema pravo da to čini u ime religije, tačnije islama... Ubijanje nedužnih da bi se postigao cilj nikada nije predstavljao suštinu ove religije'. Jusuf Muhamad, muslimanski teolog, Džakarta, Indonezija
'Jadno je što sledbenici ove pojave (terorizma) koriste religiju kao kamuflažu, budući da je pravi islam u odnosu na sve ovo nedužan. Njegovo učenje se uzdiže iznad ljudi koji veruju u nasilje kao pravac akcije, u sabotažu kao metod i krvoproliće kao način da se sprovedu reforme'. Šejh Abdur-Rahman al- Sudais, imam u Velikoj džamiji (Harem, op. red.), Meka, Saudijska Arabija



U ovim vremenima, zaboravlja se jedno - u osnovi svake vere je ljubav i tolerancija.Još u davnim vremenima, iz nekih verskih grupacija, izdvojile su se neke manje grupacije (tada, nazvane sekte), i pod parolom islama, pravoslavlja ili katoličanstva, propagirale svoje ciljeve. Nekad sekte, a danas neke od njih i terorističke organizacije, opasne po čovekov život i životnu okolinu.
Međutim, ovde je reč o islamofobiji, ne slučajno, jer ona se ponavlja nakon napada na London, i zahvaljući medijima i protivnicima te religije uzelo je maha, ne samo u Engleskoj, već i u celom svetu. Ponavlja se ono što se nije smelo ponoviti: da nevini muslimani budu diskriminisani od svojih sugrađana Engleza zbog nekih ljudi koji su počinili zlodela u ime religije, kojoj služe i jedni i drugi.



Muslimani, svakog petka mole za naše duše i naš mir.
Muslimani u svojim molitvama su utkali i 'ljude od knjige'- hrišćane i jevreje.
Onaj ko ne zna osnovne principe islama, nema pravo na islamofobiju, jer se boji nečega što ne poznaje.
Islam znači graditi mir, predanost i požrtvovanost. Graditi mir znači da vernik treba u miru živeti sa sobom i sa svojom okolinom. Predanost i požrtvovanost se izražava u prihvatanju i izvršavanju Božije volje i, na taj način, musliman kroz islam postiže mir. Musliman je neko ko se svojevoljno podređuje Božijoj volji i koji u izgradnji mira vidi svoju dužnost. Postoje ljudi koji se nazivaju muslimanima, ali koji se ne podređuju Božijoj volji, a ima i ljudi koji se maksimalno trude da žive islamskim načinom života.



Svrha služenja Bogu u islamu je da prisutnost Boga prizovemo u svest. Služenje Bogu, npr. obavljajući namaz, posteći ili dajući zekat je jedan korak na putu ka cilju - da se postigne Božije zadovoljstvo. Allah je reč arapskog porekla, a znači - 'jedan Bog' i nije ime nekog privatnog Boga muslimana, već je Allah jedini sa pravom obožavani Stvoritelj univerzuma; i arapski hrišćani nazivaju Boga Allah.
Muslimani veoma poštuju Isusa (Isa, a.s.) i njegovu majku Merjem. Islam priznaje prava i religioznu slobodu manjina. Poslanik Muhammed je zabranio muslimanskim vojskama rušenje crkava i sinagoga. Halif Omar nije dozvolio muslimanskoj vojsci ni obavljanje molitve u crkvama, da ne bi osjećaji hrišćana na taj način bili povređeni. Jevreji su živeli u Španiji zajedno sa muslimanima i njihov zajednički život je cvetao, dok su u ostalim delovima Evrope bili proganjani. Oni smatraju to doba svojim zlatnim dobom. U islamskim zemljama hrišćani žive u blagostanju, zauzimaju položaje u vladama i ne onemogućava im se poseta crkvama. Hrišćanskim misionarima je dozvoljeno otvaranje i održavanje škola i bolnica. Kur'an naziva hrišćane i jevreje 'ljudima Knjige', tj. to su oni koji su primili Božje Objave pre Poslanika Muhammeda. Iako se muslimani sa poštovanjem odnose prema svim ljudima, ipak radi monoteizma i Abrahamske linije, hrišćani i jevreji zauzimaju posebno mesto kod njih; naravno, ako im se bez neprijateljstva i omalovažavanja izlazi u susret. Muslimani nose nadu u sebi da će im se hrišćani i jevreji pridružiti u obožavanju Jednog Boga i podvrgavanju Njegovoj volji.]



Islam se nije širio sabljom

Islamofobija je vladala i u srednjem veku; mnogi su osmanlijske ambicije za velikim teritorijalnim proširenjem, poistovećivali sa onim što je cilj islama. Još jedna zabluda, koja, iako je deo prošlosti, danas živi kao mit. A, manipulacija mitovima je opasna i ne tako retko, dovodila je do izbijanja sukoba, pa i ratova. Mnogi misle da se islam kao religija proširio vatrom i sabljom. Ni to nije istina. Tačno je da su muslimanske armije nosile sablje pri pohodima da se oslobodi neki narod ili neka zemlja. Ali, islam se nije proširio sabljom, jer na mnogim mestima gde sada muslimani žive, na Dalekom Istoku, u delovima Kine i u Africi, nema ni jednog izvora da su muslimanske armije okupurale te zemlje.Hrišćanstvo se proširilo delovanjem misionara, dok se islam proširio delovanjem - radom trgovaca i putnika. Deset posto Arapa su još uvek hrišćani. I u drugim muslimanskim zemljama se radi tolerantnosti muslimana preživele nemuslimanske manjine. I danas, u skoro svim muslimanskim zemljama postoje nemuslimanske manjine.Primera radi, u Nemačkoj, Nemci prelaze svojevoljno i iz ubeđenja na islam.
Onaj ko provodi silu ne može istovremeno praktikovati religiju.Terorizam i upotreba sile postoji i tamo gdje nema ili skoro da nema muslimana, Severna Irska i Šri Lanka.Terorizam kao sredstvo za postizanje određenih ciljeva protivreči osnovama islama.
U medijima se često spominju i poistovećuju pojmovi kao 'sveti rat' i džihad. U islamu ne postoji pojam 'sveti rat'. Misli se na reč džihad što znači naprezanje, ili još tačnije 'naprezanje na Božjem putu'. Svaka upornost koja se preduzima u svakodnevnici da bi se postiglo Božije zadovoljstvo može se smatrati džihadom. Jedan od najvećih stepena džihada je dignuti se protiv vladavine nekog tiranina i reći mu istinu. Borba protiv sopstvenog samoljublja i udaljavanje od loših načina ponašanja može se isto tako smatrati 'naprezanjem na Božijem putu'. 'Islamski fundamentalizam' se, u očima Zapada, poistovećuje s terorizmom, ali za ogromnu većinu muslimana u svetu je pojam 'islamski fundamentalizam' pogrešan pojam. Oni prihvataju da žive po fundamentu vere, ali ne i da su ekstremisti.Terorističke napade koji se dovode u vezu sa islamom mediji prikazuju kao akt 'islamskog fundamentalizma'. Terorizam protivreči osnovama islama i atentati bombama ne mogu biti islamski ako postoji mogućnost mirnog rešavanja problema. Islam ne podržava rat. Islamska vera i njena kultura je doživeli su procvat u vreme mira, a ne u vreme rata. Zato bi trebalo biti oprezan i ne optuživati i ostale muslimane zbog zloupotrebe pojedinaca.



U svetu, naročito ovde, na Balkanu, vlada mišljenje da su žene potlačene u islamu i da je njihova sloboda ograničena. Jos jedna greška, ali ovaj put ovekovečena. Naime, u Gorskom vijencu, Petra Petrovića Njegoša, to se još i manifestuje. Kaže se da je u muslimana žena rob, i islam je nazivan pogrdnim rečima.Žena, fizički slabija od muškarca, zauzima posebno mesto u islamu.
Francuska je donela zakon koji zabranjuje muslimankama Francuske da se odevaju po svojim verskim propisima.Muslimani paze na skromnost u odevanju. Da bi se izbeglo to da se ljudi smatraju objektom požude, postoje u islamu propisi odevanja kako za muškarce, tako i za žene. Islam je uzdigao položaj žena i to pravom žena na razvod braka, pravom na finansijsku nezavisnost; žena se gleda sa poštovanjem i to u vreme kada žene u ostalim delovima sveta nisu imale ta prava. Što se tiče religije, žene i muškarci su ravnopravni. Islam dozvoljava ženama da zadrže svoje prezime nakon sklapanja braka, kao i da upravljaju zarađenim novcem. Islam zadužuje muškarce da štite žene od mogućih neprilika.
Postoje pogrešna mišljenja da u islamu vlada poligamija. To je volja i dogovor supružnika, ali ne i obaveza, ne ono na šta obavezuje islam. To je ustvari običaj iz davnina. Za muslimanske muškarce postoji dozvola da se sme imati istovremeno više od jedne žene, ali ne zbog zadovoljavanja strasti, već zbog zbrinjavanja udovica i siročadi, npr. posle rata.

Ne delim ljude po veri i rasi, niti je ovaj članak takvog karaktera, već sam želeo da kao pripadnik druge verske grupacije, stanem na stranu LJUDI koji nikome nisu ništa krivi. Oni samo na svoj način služe Bogu, i time nikog ne ugrožavaju. Hteo sam da obrazložim i objasnim da je islamofobija bespotrebna, da dobrih i loših ljudi ima svuda, u svakoj religiji i u svakoj zemlji. Pozovimo sve relevantne faktore, sve organizacije, pojedince, da stanemo ukraj toj suludoj i besmislenoj pojavi nazvanoj islamofobija.