Poezija (iz) komšiluka

Ispred mene, na stolu (malo iznad tastature) položena je potrbuške knjiga koju sam pre samo nekoliko časova za 100 din. izdejstvovala "kod faxa". Korice su joj crvene, platnene, pozlaćen logo Matice na sredini, uokviren. Sa strane je ispisano (tkđ. pozlatom): Savremeno slovenačko pesništvo. Štampana je 1987. u Novome Sadu, a ja sam po svemu sudeći prvi njen čitalac. Knjiga je, naime, sasvim (glanc) nova. Na prvo, letimično prelistavanje vidim da je ovom antologijom obuhvaćen preriod od 1950. do 1975. - dvadeset pet godina savremene slovenačke poezije. Priredio je Herman Vogel. Priređivač je odabrao 32 pesnika koji su se posle 1950. oglašavali u slovenačkoj poeziji. Izabrane pesme nije razvrstavao u posebne motivske ili idejne odeljke. Odlučio se za najjednostavnije načelo: hronologiju. Pod ovim smemo da razumemo bilo godinu rođenja pesnika, bilo godinu objavljivanja njegove pesničke zbirke. No, evo nekih atuora....

Tomaž Šalamun (1941)

U šumama Saratoge

JEDNO, MOJA RUKA

Poljubio me je Sveti duh.
Daleko daleko čujem usov snega.
Moji prsti se zabadaju u džunglu.
U ovoj sobi raste fikus.

U grudima sam ružičast.
Moje oko je crno.
Iz mene raste paunov rep.
Ja sam Buda.

Šta će biti s konjima na stepama ruskim,
kada se bude slio ugljeni med!
Svetla tečnost se pretače u cvetu zemlje.
Cveće je u zelenim lulama.

Planine i neplanine u zajedničkom, jednom,
moja ruka, ja sam u prašini zvezda.
Ko mi dodiruje lice,
jelen, maca?

Ja sam
rosa u kanti koju dete
lako nosi,
ja sam belo slatko mleko.

Svetlana Makarovič (1939)

CRNI MLINAR

I

Žedna sam. Barska voda gorči.
Vrba šarenim okom u mene zuri.
Magla se makne. Vreme je
da se pripale barske vatre
koje mi oči režu, bose noge žegu.
Voda popije krik, ja pijem vodu.
Pre mnogo godina su me utopili,
jer sam bila svome mužu neverna.

II

Crni mlinar nacrta pentagram na vrata
i ide da spava. Niko ne može unutra.
Unutra je topla, lelujava tama.
Do jutra u mlinu opake stope hodaju,
celu noć se vozim napolju na mlinskom kamenu,
od mokre mahovine haljinu tkam.
Već odavno me nema. A pošto sam bila,
reci mi, crni mlinare: Šta sanjaš?

III

Kad jutro nad usnulom površinom
oštri, vriskav bič zavitla,
pobegnem. Kroz vodenog pacova,
da krikne, kroz vrbu, da zatreperi,
pobegnem u šiblje, voda sam,
kap sam, vodeni mehurić, hlap -
i najzad čudna misao koju crni mlinar
rukom odagna, kad stupi na prag.