Vreme za odlazak...

 
- Više me ne voliš.
- Ne znam ni sam.
- Ni ja tebe više ne volim.
- Ne igraj se sa mnom.
- Ne igram se, govorim ti istinu. Više ništa ne osećam. Samo magloviti osećaj požude. Povremeno malo naklonosti.
- Zašto mi ovo sad govoriš?
- Zbog toga...Dobro je reći istinu, zar nije? Nemoj mi reći da te to boli, neću ti poverovati.
- Hoćeš da raskinemo? Hoćeš da ja odem?
- Da.
- Gde ću otići?Šta ću da radim?
- Baš me briga, samo hoću da odeš.
- Šta nije u redu? Nikad te takvog nisam video.
- Muka mi je od ove sjebane situacije. Živiš na moj račun. Šta misliš ko si ti?
- Kao da si ti neko sjajan, sa svojim usranim fotosima! Arogantno kopile! Ne trebaš mi u mom životu!
- Kupi svoje stvari i izlazi napolje!
- Dobro, jači si, je l' si srećan? Samo napred, ubi me.
- Seronjo..
- Oprosti mi...

...

- Vidimo se.
- Zvaćeš me?
- Naravno......Ustvari, neću.
- Zašto tako kažeš? U čemu je stvar? Osećaš li se dobro?
- Imam nešto da ti kažem.
- Šta?
- Nije baš lako. Hoćeš me otpratiti do kuće? Želiš li malo votke?
- Sad piješ i preko dana?
- Povremeno.
- U redu, votka. Pa?
- Pa...Nedostaješ mi.
- O, stvarno?
- Sad je pomalo kasno, zar ne?
- Znam.
- Ali hoću nešto da te pitam.
- Šta to?
- Želim da vodim Ijubav s tobom još jedan poslednji put. Želim da te dodirujem, osetim miris tvoje kože.
- Nisam baš rapoložen za to.
- Da li te sada ne privlačim?
- Više mi se to uopšte ne radi. Gotovo je.
- Samo jednom, poslednji put.
- U čemu je poenta? Čudno je da si ti to rekao. Ja to sebi stalno ponavljam u zadnje vreme. Pitanje je zaglavljeno u mojoj glavi. Osim danas, nisam mislio o njemu. Ali jesi ti.
- Znaš šta? Osećao bi se kao da sam bio kurva, radeći to da ti se zahvalim, a to ne želim.
- Razumem te.
- Daj mi ruku. Možeš li osetiti moje srce?
- Još uvek kuca.