U nozdrvama zemlje

Skriti svet iza grešaka,

uz lomljenje jutra.

Potopiti ga u oštrinama raskoraka,

sa sjajem blede skulpture.

U semenu zalutale dosade

zaspali, bedni, psi

lutaju vremenom.

U zamrznutim namerama

tražiti dno.

A površine očiju

duboke, široke, bezumne.

Čime se pokoriti?

Kada zaleđene misli

ne prolaze kroz sito zvuka.

U nozdrvama Zemlje,

ovladati ugnječenim snom.

Sa jednosmernom mučninom,

dok međ' zubima klopoće pakao . . .

Svim sumatraistima

...Sećaš se onog dana sa senkama gadne zore?
Onih ulica i onoga lika koje je budućnost a
koje je već prošlost pokrila. Dan je dolazio
i odlazio i zora nije prestajala od postanja
sveta. Sećaš se krv se širila tek na usni tvog
ženstva? To beše krv i na usni njegovoj kada je
izlazio iz sveg ovoga. Bilo je tako hučno da
tišina beše ljubičasta i van teže i van vremena
kao eksplozija. To beše između postanja i postanja
sveta. Zora u kojoj si pokazivala ruke, u kojoj
si pokazivala prste. Tu beše vlažne i zemlje
tečne zore takođe na prstima. On beše naš sin,
ili brat ili otac, ili samo drug. Beše skoro lep
sa pola lobanje i lika na zelenilu polja i
rumenilu tišine. Crne ptice su ga umivale svojom
senkom i tada se iz mozga razlistala sva tajnost
snova, prvi put razbuktavši se iz plodnog tla
kao iz nage ruke. Prvi put mešajući ono što je
organski, sa onim što su alkali, sa onim što su
snovi za uvek, jednom za uvek...

Sa silama nemerljivim

Sa čudnim osećanjem neprijatnoga i bolnoga Irac je zaspao toga večera. Njegov san je bio pun uzbudljivoga očajanja što ga život prelije u snevanje. Odjednom on sebe vide kako, u trenutku kada se Marica bacila pred njim, izlazi iz svoga stana, očajan, sa rukama na licu, trčeći skoro sumračnom ulicom. Iza njega, u sobi, ostali su svi: otac, devojka zbog koje strada, i njena mati, Stevan; i svi oni što govore neobjašnjive ružne stvari i što se vređaju bezrazložno.

Pogodi da je neko sa njim, pa, osvrću ći se, vide svetloga anđela kako žurnim koracima uz njega gazi. To je bio kao anđeo sa slika, uvijen u široke haljine sa krupnim naborima, ogromnih krila i visoko dignutih obrva. "Ovaj anđeo nije kao anđeli o kojima mi je Stevan govorio, pomisli Irac. Zašto li ide uz mene?"
- Kuda si pošao, Irče? - upita istovremeno krilati saputnik, pa, uzimajući mu ruku, pokaza na veličanstvenu nebesku igru svetlosti mesečeve, oblaka koji su bili ljubičasti i zlatni, i noći sasvim crne, pune krupnih zvezda. Irac nikada tako divno nebo nije do tada video. Suze mu odjednom obliše lice i gledajući kroz njih tri, umesto jednog anđelskog lica, on odgovori:
- Pobegao sam da jednom za uvek svršim sa tim. Ne mogu, ne mogu više ovako živeti! - I dok je govorio, stezaše mali revolver, koji mu je bio u džepu.
- Ali kako ćeš se ubiti, jadni mladiću, - prekide ga tužno saputnik: - pa ti skoro nemaš ni šta u sebi da ubijaš! U čemu je tvoj život, koji je tek počeo: i što si ga toliko iskidao i izmučio!

- Ja se ne ubijam, - gorko mu odgovori Irac, - da bih dobio ili postigao štogod, već baš da bih prekinuo sasvim. Šta me se tiče vrednost moga života! Ti ne znaš, Stevane, - i on osećaše da je taj anđeo sa kime govori u stvari Stevan, - koliko još uvek ja ljubim tu devojku! Nikada nikog u životu ja ne bih voleo više kao što nju volim, pored svega toga što je raspuštena, glupava, uporna, što za nju ništa ne prianja. Ja ću sve učiniti zbog nje, ali se nikada samo neću njom oženiti. Valjda neću moći zaboraviti ono veče kada sam gledao iz čamca kako sa drugima igra na brodu. Ona se ljubila tad! Kako je mogla dopustiti da i moj otac sa pravom može misliti o njoj ono što bih samo ja smeo pomisliti! Pa ipak, ja je volim; kao magarac; i nikada to ti nećeš razumeti. Ni za šta na svetu, za mater koja umire, za čast koju gubim, za strašne bolesti i sakatosti koje mogu naići, ja se ne bih odvojio od života: ali za nju da! Ja ne mogu živeti u strašnom položaju u kome se nalazim prema njoj. Da li si video gnusobu koja je bila u mojoj sobi? Svi su se odrekli onoga što je najvažnije u njima, da bi spasli taj... život, kojim se niko ne usuđuje poslužiti. Ja bar činim nešto za njega... ja ga se odričem. Sad ću se ubiti! I u poslednjem momentu ti kažem da nisam voleo nikoga na svetu, ni toga oca za kim plačem, ni Stevana, ni svoje detinjstvo bez matere, ni samoga sebe; ali sam nju voleo, i ja je volim, uprkos nje; uprkos vremena u kome živimo, uprkos svega toga što se zove život i što baca toliko gadnih gluposti između nas.

Rastko Petrović

Portrait of the Artist's Wife

Dead girl

U New Yorku.

1910.

Wally in Red Blouse.

Na brodu.

Sa meduzama.

Sitting woman with legs.

U prvom sećanju.

Na ljuljašci.

Dead girl.

U mojoj sobi.

Na krevetu.

"Što je lepa ta ljubav...ali, ko su ti stranci što lupaju na vrata?"

Ime je umetnost - Vladimir Kopicl

U Novom Sadu, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine večeras je otvorena izložba "Nešto već jeste ovde ali mu nijedan oblik još uvek ne odgovara" koja treba da predstavi Vladimira Kopicla - umetnika. Na retrospektivnoj izložbi umesto radova Vladimira Kopicla, izložena je ideja o izložbi kao radu. Umesto umetnosti Vladimira Kopicla izložena je ideja o umetniku Vladimiru Kopiclu. Suštinski autonomno mišljenje nema nikakvih dodirnih tačaka sa sredstvima kojima se isto navodno registruje, baš kao što je i strela koja leti ka cilju potpuno nezavisna od cilja ─ jednako koliko i od onoga koji ju je inicijalno odapeo...

Vladimir Kopicl je jedan od pionira konceptualne umetnosti u Srbiji. Što se tiče koncepta retrospektivne izložbe V. Kopicla, moram reći da sam se iskreno uplašila onoga što čini temelj tog koncepta: ideja o umetniku Kopiclu, a ne njegovi radovi. To me nagoni na malo skepse, malo više da budem iskrena (Smrt umetnosti je nastupila kada je umetnička dela zamenila ideja o umetničkim delima - Bodrijar) ali videćemo kako to funkcioniše u praksi :)

Ovaj ciklus istraživanja vojvođanske neoavangarde je izuzetno dragocen, što zbog tzv. informativnih razloga, jer o radu Kopicla, Szombathya itd. malo se zna južno od Novog Sada, a bojim se i u NS-u samom. Važno je jer ovim izložbama se zadaje i "domaći zadatak" mlađim umetnicima, koji su u velikoj meri "blaženi u neznanju", ne samo što se tiče savremene umetnosti na međunarodnom nivou, već im i lokalna tradicija, u onom najpozitivnijem smislu, nije dovoljno poznata. Važno je i zbog toga što pokazuje koliko su vojvođanski neoavangardisti suštinski savremeni, koliko njihove ideje uspešno komuniciraju sa svetom u kome živimo, i onim koji će posle nas doći.

Izložena je izložba. Svratite.

*
1970.
Nešto već jeste ovde ali mu nijedan oblik još uvek ne odgovara

1980.
Nešto već jeste ovde ali mu nijedan predmet još uvek ne odgovara

1990.
Nešto već jeste ovde ali mu nijedan mit još uvek ne odgovara

2000.
Nešto već jeste ovde ali mu nijedan iznos još uvek ne odgovara

*

● Sve je tu i ničega nema: Strela koja promaši cilj – pogodila je sve ostalo...

● Strela koja pogodi cilj – promašila je sve ostalo...

● Strela koja leti ka cilju potpuno je nezavisna od cilja ─ jednako koliko i od ruke koja ju je inicijalno odapela...

Google kupio DoubleClick

Internet gigant "Google" ne posustaje od velikih ulaganja i obogaćivanja vlastitih servisa pogotovo onih iz sveta marketinga, a dokaz tome je kupovina oglašivačke kompanije DoubleClick, za koju je Google izdvojio 3,1 milijardu dolara u kešu!
Ovo je najvećakupovina u istoriji američke kompanije. Dosadašnji rekord je bila kupovina kompanije za razmenu video sadržaja YouTube za 1,65 milijardi dolara ali u toj transakciji nije bio u pitanju gotov novac.
Prethodni vlasnik kompanije DoubleClick je bila privatna investiciona kompanija Hellman & Friedman, koji su kupili DoubleClick 2005. godine za nešto više od milijardu dolara. O mogućem kupcu kompanije DoubleClick se već neko vreme spekulisalo, a kao najveći interesent se spominjala kompanija Majkrosoft koja je htela da plati oko dve milijarde dolara.