DNEVNIK - Subota, 3. jul 1982. Ulcinj

„Da li dolazi depresivno doba?”, pita se dr N. Sartorijus ekspert Svetske zdravstvene organizacije na seminaru održanom juna ove godine u našoj zemlji u organizaciji Instituta za psihijatriju. Prema njegovim rečima život će trajati sve duže, broj obolelih od težih telesnih bolesti koje često idu sa reaktivnim depresivnim sindromom biće sve veći, tako da se u budućnosti može očekivati epidemija depresije.
Kako razlikovati pesimizam, kao životni stil, od depresije, pitali su se neki psihijatri na ovom seminaru u svojim referatima. Pesimizam je posledica narcisistički građene ličnosti, koja sebi i drugima postavlja prevelike zahteve, te kroz mehanizam projektivne identifikacije, kada ti zahtevi nisu ispunjeni, dolazi do saznanja da je sve besmisleno. Spomenuvši Šopenhauera i Kamija, ovi prihijatri su predložili Franklovu loboterapiju kao jedan od načina da se neutrališe egzistencijalna praznina.
Nekoliko učesnika seminara tragalo je za elementima depresije u umetnosti: Nikola Milošević je govorio o Strindbergu i Crnjanskom (mada su neki psihijatri odmah naglasili da njihove bolesti pripadaju shizofreniji). Analizom likovnog stvaralaštva bolesnika, kao i života Jovana Bijelića, pokazalo se da i slika može biti pomoćno dijagnostičko sredstvo u traganju za depresijom. Na seminaru je data i zanimljiva teza o kreativnoj snazi strepnje, posmatrajući je od Kjerkegora do Sartra – kao posledice mogućnosti izbora u svetu, koji nismo sami želeli.