Moglo je i drugačije

Jedva sam se provukla da upadnem na predstavu "Maska", gostovanje somborske trupe...komad Crnjankog, i sve ostalo. A onda negde na po predstave neko me uporno zove na mob. Apsolutno nisam od ljudi kojima se dešava da im tel. pozvoni onda kada je to neumesno. Zato je moj tel. čitav život na vibraciji. I tako, neko je bio baš uporan, poslao je i nekoliko sms poruka, i teška srca izvukoh mob. iz donjeg džepa na pantalonama, bermudama, štagod. Kad tamo:
"važno je, ne mogu preko tela...." - gore čitam identifikaciju: brat Duća...Narvno prekinem čin gledanja predstave, pomislim ništa od katarze. I onda nazovem brata, kada mi on saopšti da se ubio drug. Danas, u poslepodnevnim časovima. Niko ne zna zašto. Eto lepe katarze.
I kako sam? Jedva kuckam ovo, mozak mi se razvodnio, naglo. Ili, da citiram svoju najbolju prijateljicu: "imam osećaj da mi je mozak jedan ogroman mišić, koji se na sve strane tegli i rateže, poput gume, a topi na unutrašnjim stranama lobanje." Šteta, a baš sam danas poverovala da je život moguć, ali, kad ja tamo a ono.....